О пројекту

Разноврсни фонтови српске ћирилице, програми који подржавају обраду ћириличког текста, програми за пресловљавање, те чињеница да је Србија постала друга земља која је добила свој ћирилички интернет домен, извукли су ћирилицу из запећка. Све ово значи велики помак за очување ћирилице као изузетно важног дела српске културне баштине, али не и њену довољну заступљеност у јавности. Детаљније...

 

Срб домени (РНИДС)

Под слоганом „Линкуј као што говориш“, Србија је 2011. године постала друга земља (после Русије) којој је Интернет корпорација за додељивање имена и бројева одобрила употребу ћириличког домена .срб на интернету, а први сајтови са овим доменом регистровани су јануара 2012. године. Детаљније...

Вести

Млади о употреби и неговању ћирилице: Ако не бисмо користили ћириличко писмо изгубили бисмо везу са наслеђем

«Заштита ћирилице треба да буде заштита нас самих, заштита писмености и цивилизације, никако и прогон и ружење латинице која је, такође, део нашег идентитета», каже за сајт «Ћириловање» докторанд на Филозофском факултету у Новом Саду Жарко Миленковић. Прочитајте више...

Сентић: Континуирано потискивање ћирилице доприноси осећају маргинализације и умањењу важности овог писма

Последњих година сведоци смо континуираног потискивања ћирилице у јавном простору и истицању латинице, што, како оцењује заменик Омбудсмана у Приштини Срђан Сентић, није само комуникацијски, већ и културни и идентитетски изазов за српску заједницу. Прочитајте више...

Колективна немарност и недовољна брига довели до угрожености ћирилице – улога образовног система у очувању писма значајна, али не и једина

Положај ћирилице у нашем друштву је угрожен, а улога образовног система у очувању ћириличног писма, како кажу саговорнице Ћириловања, значајна је, али не и једина. До угрожености употребе ћирилице, посебно код младих, сагласне су оне, поред многобројних фактора, довела је колективна немарност и недовољна брига о свему што је део нашег културног и историјског наслеђа. Прочитајте више...

„Ћирилица ће наћи свој пут на Косову и Метохији, али ми јој морамо помоћи“ – Саговорници „Ћириловања“ о употреби овог писма у јавној комуникацији

Комплексни вишедеценијски проблем очувања ћирилице на Косову и Метохији прелио се, како кажу саговорници „Ћириловања“, и на медије. Непоштовање Закона о равноправној употреби језика и ишчезавање ћирилице из средстава јавног информисања на српском језику, сагласни су они, лош је синал када је у питању опстанак овог писма на КиМ. Прочитајте више...

Бранко Микашиновић: И после 56 година живота у САД, пишем ћирилицом

Један од водећих слависта у Америци, предавач руског језика и књижевности на универзитетима у Њу Орлеансу и Тулејну, дугогодишњи новинар „Гласа Америке” поносно увек истиче да је Србин и радо се враћа Београду и Новом Саду Прочитајте више...